Звук

АНСАМБЛ „АЊА & ЗЛАТНА” ИЗ МЕЛБУРНА МУЗИКОМ ЧУВА ПЕЛЦЕРЕ
Мелодија оповргава растанке
Основала га је 2013. Београђанка Александра Акер, професор на Универзитету RMIT. Окупља врсне музичаре, са највишим универзитетским звањима. Свирају чембало, клавир, харфу, оргуље, дромбуље, бас-балалајку, чак тринаест врста фрула... Српску и балканску етно музику оплемењују обрасцима барока, као и јединственим приступом инструментима. Александра је у Аустралији више од двадесет година, па ипак: „Сневам како се молим у београдској Вазнесењској цркви”

Пише: Љиљана Дугалић
Фото: Ансамбл „Ања & Златна”

Александра Ања Акер оснивач је, музички директор и вокал овог ансамбла. Својом харизмом и љубављу према етно мелосу народа Балкана сабрала је око себе врсне музичаре. Кирсти Морпхет је вокал, Доналд Николсон свира чембало, клавир и оргуље, Рајан Вилијамс је фрулаш, Тим Николски гитариста, а Ендрју Танер контрабасиста који свира и бас-балалајку и дромбуље. Сем Кирсти, сви су музичари с највишим универзитетским звањима и несвакидашњег талента, а тако необично посвећени музици нашег поднебља.
– Рођена сам у Београду и никада нисам престала да будем Београђанка, мада од касних деведесетих живим у Аустралији, у којој сам довршила своје образовање. Професор сам и научни радник који музику и звук примењује у терапији и раду са децом, особама са инвалидитетом и старима – каже Ања Акер за Националну ревију. – Љубав према музици потиче још из породице, врло музикалне. Моји почеци у нашој средини били су у Првом београдском певачком друштву, у Хору „Свети Ђорђе”, на такмичењу за децу „Мала сирена”, у фолклорном ансамблу КУД „Миломир Петровић”, а касније сам била и пратећи глас неколицини наших уметника.
Животни пут одвео ју је до удаљених крајева света. Деценије живота у Аустралији већ су за њом, као и ниска професионалних успеха.
– До сада смо објавили два врло запажена компакт-диска. И трећи је требало већ да буде објављен, али смо то одлагали више пута због познате здравствене ситуације у свету. Одржали смо, за све ове године музицирања, бројне и веома успешне концерте. Имамо своју публику, концерти су нам посећени и слушани – наставља Ања.
Изузетан је доживљај слушати Ањин и Кирстин глас како се дивно уклапају, жуборе као планинска река. Као шум Студенице, Бистрице, Мораве, Дрине. Милина се разлива са монитора и преплављује домове широм кугле земаљске. Њихови наступи и музика свежи су и оригинални, а патинирани готово митским тоновима. Изванредан спој звукова стварају необични, рекли бисмо и неспојиви инструменти, уз надахнуто певање. Несвакидашње аранжмане виртуозно ствара Доналд, Ањин и животни сапутник.
У публици увек има, можда чак и у већини, слушалаца који нису српског и балканског порекла. Стога Ања шармантно и духовито речима дочара садржај песме, приближи им значење, да би могли у потпуности доживети извођење.
– Мислим да публика препознаје ту нашу искрену посвећеност и осећања које кроз наступе износимо. Видимо како у публици многи, док слушају, бришу сузе.

ОВДЕ И КОД НАС

Наши људи у далекој земљи не пропуштају наступе ансамбла „Ања & Златна” који их очаравајућом музиком враћа постојбини. Када говори о себи и животу у Аустралији, Ања каже – овде, а када говори о Београду и Србији каже – код нас. Неретко је доживљавају као амбасадора српске културне баштине.
– Балкан је прожет фасцинантном и бурном историјом, али по фолклору, по мелодијским и ритмичким традицијама, неприкосновен је – каже Ања. – Срећна сам што имамо прилике да истражујемо нашу живописну културу и да то делимо са публиком.
Отаџбину не заборавља. Новац од продаје њиховог ди-ви-дија Ања & Златна – концерт уживо приложен је као помоћ Народним кухињама „Мајка девет Југовића” на Косову и Метохији, као и приход од неколико добротворних концерата у Цркви Свете Тројице у Мелбурну. Глас јој, каже, добија сасвим другу интонацију чим слети у Београд, чим ногом дотакне тло Србије.
– Удах ми се продуби а плућа прошире. Продишем. У Србији, чак и глас ми достиже до виших тонова! (...) Београд ми је често у мислима. Када сам стигла у Аустралију, прва три месеца провела сам у Бризбејну. Тек када сам се преселила у Мелбурн било ми је мало лакше, јер тај град ме подсећа на Београд. Улицама клизе трамваји, као код нас. Срећем људе свих нација и талената, постоји и боемска четврт коју доживљавам као мелбурншку Скадарлију. То је Висока улица (High Street), омиљена код уметника и боема. Баш смо скоро имали концерт тамо.
Наша дивна уметница помало и сама личи на боема. Своје наступе обоји носталгично, па је можемо лако замислити над карираним стољњаком у „Мањежу” или „Зони Замфировој”, чувеним београдским кафанама којих се с чежњом сећа.
– Репертоар ансамбла „Ања & Златна” чини српска и балканска етно музика, као и музика других народа света. Волим да завртим даире. Уживам док певамо нашу верзију песме „Ај, русе косе, цуро, имаш”. Изводимо елегичне, шаљиве, довитљиве и темпераментне песме из Старе Србије, са Косова, из Метохије, Македоније, Босне, Бугарске, Русије. Наравно, и разноврстан ромски сплет, стилизован на наш начин.
Чембало овом ансамблу даје нешто барокно и посебно у звуку, а ту су и дромбуље, бас-балалајка и тринаест различитих фрула. Широка палета инструмената омогућава разне импровизације, мајсторске и опчињујуће, што доноси наклоност публике и критике.
– Радим као професор на Универзитету RMIT. Предајем предмете у вези са развојем деце: музику, развој детета, развој говора код деце, инклузиван рад са децом која имају поремећаје у развоју и сличне сметње – објашњава Ања. – Бавим се и истраживачким радом, махом у области музичког образовања предшколске деце. Са мојим уваженим колегама објавила сам више радова, укључујући и три књиге штампане у престижним академским издавачким кућама: „Rotledge”, „Springer”, „Palgrave Macmillan”. Неки текстови и поглавља односе се на рад педагога у Србији, што ми је посебно важно, јер се поносим квалитетом рада неких наших просветара.

ТЕБЕ ПОЈЕМ

У Аустралију је дошла пре више од две деценије. Певала је у Симфонијском хору Мелбурна (сличног Хору РТС-а) и за певницом у српској Цркви Свете Тројице у Мелбурну. Бавила се и спортом, дуго играла рукомет за клуб Универзитета Монаш. Има и златну медаљу освојену на аустралијском првенству. Сада игра тенис.
– У време пандемије, у Београду ми се упокојила мајка Драгица. Није било начина да дођем на сахрану. Патња је то велика, коју молитвом и песмом лечим. Доналд и ја снимамо албум Тебе појем посвећен мајци. Кад завршимо албум, организоваћемо добротворни концерт духовне музике и приход упутити као помоћ некој породици у Србији – прича Ања.
Прве године живота провела је у Сремчици.
– Захваљујући наставници Хаџи Даринки Божовић, већ у основној школи заволела сам класичну музику. Касније смо живели у близини пијаце Ђерам. Завршила сам Средњу педагошку на Дедињу, а онда апсолвирала педагогију на Филозофском факултету. У Аустралији сам довршила студије, магистрирала на Универзитету Ла Тробе, докторирала на Универзитету RMIT. Похађала сам музичку школу „Станковић”, одсек соло певање. Певала сам у Првом београдском певачком друштву и у Хору „Свети Ђорђе”. До седамнаесте године играла сам у фолклору и била вокални солиста Културно-уметничког друштва „Миломир Петровић” у Сремчици. Са друштвом сам пропутовала Европу. Кључну подршку да кренем у откривање света добила сам од покојног оца Драге. Учио нас је да стално увећавамо знања и да свакако „мало видимо света”.
Ања настоји да сваке две године посети родни град. Тада се обично представи и београдској публици.
– Године 2014, током боравка у Србији, Доналд, моја сестра Мирјана Котлаја Бунић и ја имали смо концерт у Павиљону „Цвијета Зузорић”. Годину дана касније, 2015, Доналд, сопран Драгана Живковић и ја имали смо наступ на Коларцу. Репертоар је био од класичне музике и Баха до руске циганске.

УПОРНА МИСАО О ПОВРАТКУ

Њена љубав према Србији, нарочито према Косову и Метохији, види се и у њеном репертоару, и у хуманитарним концертима, и у начину на који јој задрхти глас кад о томе прича. И у томе што јој се на неким аустралијским пропланцима причињава Шумадија.
– Понекад сневам како се молим у београдској Вазнесењској цркви – каже. – Србија је једна. Човек ипак, кад мора, може да буде Србин изнад ма каквих географских координата.
Жудња за својима и завичајем, као и мисао о повратку, стално су присутне. Каналише их у уметност и у рад посвећен деци.
– Деца су украс света, чисте су им душе. Њихова једноставна генијалност, непосредност, понекад крајња искреност, веселост, креативност, мора да оплемене човека и учине га бољим. Мене увек препороде и подстакну.
Музичким стваралаштвом, преношењем мелодија дубоких и драматичних, осећајних и страсних, Ања Акер као да жели све да нас загрли. Док не дође поново у Београд и не направи нови концерт, потражите је на „Јутјубу”. Схватићете.

***

Наступи
Ансамбл „Ања & Златна” одржи пет до седам концератa годишње.
– Пошто су око мене изванредни музичари, наступамо на престижним местима, као што су „АБЦ Класик” (ABC Classic), Мелбурншки рецитал центар (Melbourne recital centre), Аустралијски дигитални концерти хол (Australian Digital Concert Hall) – каже Ања Акер.

***

Албуми
Ансамбл „Ања & Златна”, који делује од 2013, објавио је два веома запажена албума српске и балканске музике: „Русе косе” и „Ој, Весела, Веселице”. Објављен је и ди-ви-ди „Уживо на концерту”. Излазак трећег студијског албума, рекосмо, померен је због пандемије.

***

Аранжмани
Ансамбл „Ања & Златна” настоји да сачува лепоту српске балканске и друге традиционалне музике, али и да их оплемени елементима барока. Спаја музичку праксу XVII века и импровизације из народног наслеђа. Оригинални звук потиче и од њиховог јединственог приступа инструментима које користе.